Vogošćanin Ermin Šahmanija obućarsku radnju smještenu na vogošćanskoj pijaci je naslijedio od oca, poznatog majstora Seje. Uprkos opštem mišljenju o iščezavanju zanata, ovaj će uvek postojati, jer je sasvim jasno da dokle god je ljudi biće i potrebe za popravkama obuće.
” Ovaj zanat vas neće obogatiti, ali za cekera se ima. Ja sam kao mali počeo ulaziti u radnju još kod očevog majstora. Danas sam i ja majstor, ali čovjek uči dok je živ i naravno bez volje za nekim poslom ne treba ni raditi. Ono što ne znam pitam babu, on me posavjetuje i tako ja sam tu, ali bez njega ništa. Dolaskom jeftinije obuće na bh. tržište, ali i slabom platežnom moći građana, interesovanje za kupovinom skupih unikatnih cipela je nažalost prošlost, pa se ni mi ne bavimo izradom obuće. U radnji se uglavnom rade određene popravke, posebno sada đonovi, pete da se ne kliže.” – kaže mladi zanatlija Šahmanija.
Police njegove radnje su pune. U ovo vrijeme radi se punom parom jer hladniji dani donose padavine. Tada treba posebno paziti šta je na nozi. Za njegu obuće, da bi duže trajala važnu ulogu igra kvalitetna krema za cipele. Posebno kada su snijeg i bljuzgavice. Preporučuju se one koje se mogu pronaći u specijalizovanim radnjama, cijene su im nešto više, ali je zaštita bolja. Obućarski zanat u BiH je na izdisaju, ali još uvijek postoje vrijedni radnici koji ne dopuštaju da ovaj posao potpuno padne u zaborav.
